Taru treba
doživeti, osetiti pod nogama u travi i blatu, u steni, u duši
i srcu, u mirisu smole i majčine dušice, u boji ciklama i božura.Ona je velika kao medved, elegantna kao omorika, ponosita kao
bor, lepa kao divokoza
na steni pri zalasku sunca, divlja kao mladica u brzaku Drine.
Tara
je surova kao vuk kada uleti
medju ovce, neuhvatljiva kao soko u letu, nepredvidiva kao orao
dok kruži nebeskim plavetnilom, meka kao
mlada jela u senci, nežna kao oči
srne dok posmatra lane, neponovljiva kao vilin konjic koji živi
za ljubav.
